уторак, 17. фебруар 2009.












Драги моји растем као из воде.Сви су задовољни како напредујем и како се развијам. Да куцнем у дрво.
Моја косица коју сте видели на овом блогу није ни најмање опала. Насупрот, почела је још више да ми растем.
Мама и тата су ме извели у мој први излазак у град и то смо ишли у меркатор да мама и тата клопају, а ја да гледам. :-(
Једино што ми је скретало пажњу са екстра хране у ресторану је то што су ми сви присутни, ајде не баш сви али један број људи, прилазили и дивили ми се. Има да им свима зезам синове. Тек ће они да виде кад ме мој стрикан научи како да се понашам са момцима. :-)
Ето сам сам хтела да вам се јавим на кратко до следећег битнијег догађаја. До тада гледајте моје новије слике од ових које су овде већ постављене.

Ћао екипа.