уторак, 17. фебруар 2009.
Драги моји растем као из воде.Сви су задовољни како напредујем и како се развијам. Да куцнем у дрво.
Моја косица коју сте видели на овом блогу није ни најмање опала. Насупрот, почела је још више да ми растем.
Мама и тата су ме извели у мој први излазак у град и то смо ишли у меркатор да мама и тата клопају, а ја да гледам. :-(
Једино што ми је скретало пажњу са екстра хране у ресторану је то што су ми сви присутни, ајде не баш сви али један број људи, прилазили и дивили ми се. Има да им свима зезам синове. Тек ће они да виде кад ме мој стрикан научи како да се понашам са момцима. :-)
Ето сам сам хтела да вам се јавим на кратко до следећег битнијег догађаја. До тада гледајте моје новије слике од ових које су овде већ постављене.
Ћао екипа.
Моја косица коју сте видели на овом блогу није ни најмање опала. Насупрот, почела је још више да ми растем.
Мама и тата су ме извели у мој први излазак у град и то смо ишли у меркатор да мама и тата клопају, а ја да гледам. :-(
Једино што ми је скретало пажњу са екстра хране у ресторану је то што су ми сви присутни, ајде не баш сви али један број људи, прилазили и дивили ми се. Има да им свима зезам синове. Тек ће они да виде кад ме мој стрикан научи како да се понашам са момцима. :-)
Ето сам сам хтела да вам се јавим на кратко до следећег битнијег догађаја. До тада гледајте моје новије слике од ових које су овде већ постављене.
Ћао екипа.
Пријавите се на:
Постови (Atom)